Muzičke nagrade na francuski način!
Ministar kulture Francuske, čuveni Džek Lang (Jack Lang) pokrenuo je 1985. godine manifestaciju koja je imala za cilj da prizna i nagradi najbolje muzičare u oblasti popularne muzike i nazvao ju je: Victoire de la musique (Muzičke nagrade). Ne zaboravimo da je Đžek Lang pokrenuo i manifestaciju Fête de la musique (Dan muzike), koja se organizuje 21 juna svake godine, a od pre nekoliko godina i u Srbiji.
Francuske Muzičke nagrade su manifestacija koja se odvija jednom godišnje, a nagrade dodeljuje francusko Ministarstvo kulture. Postoje i Muzičke nagrade za klasičnu muziku (Victoire de la musique classique) i Muzičke nagrade za džez muziku (Vistoires du Jazz).
Žiri francuskih Muzičkih nagrada broji preko 1200 članova od kojih je 40% umetnika (muzičara i pevača), 40% muzičkih producenata i 20% čine pripadnici profesija usko povezanih sa muzikom (muzičkih menadžera, muzičkih kritičara, voditelja muzičkih emisija, itd.). U nekoim kategorijama pobednike biraju gledaoci SMS glasanjem.
13. februara ove godine održane su 30. Muzičke nagrade u Zenitu u Parizu, a ceremoniju dodele nagrada u direktnom prenosu mogli su da gledaju svi oni koji imaj kanal France 2 (neki naši kablovski operteri imaju u svojoj ponudi ovaj kanal).
Budući da se radi o tridesetogodišnjici Muzičkih nagrada, ove godine ceremonija dodele nagrada bila je prožeta podsećanjima na nekadašnje dobitnike ovog značajnog priznanja, a dodeljene su i specijalne nagrade za 30 godina tehno muzike Davidu Geti (David Guetta),
rok muzike Žan-Luju Oberu (Jean-Louis Aubert), urbane muzike grupi IAM i svetske muzike Rašidu Tai (Rachid Taha) čija kompozicija je posebno zanimljiva (Jedan naš muzičar je neko vreme posle Rašida u etar izbacio svoju pesmu neverovatno slične melodije. Prosudite sami!).
Naravno jedan od umetnika koji su otvorili Muzičke nagrade bio je i Stromae, izvođač koji je veliku popularnost doživeo među pripadnicima mlađe populacije u Srbiji, a posebno je slušana pesma Papaoutai. O njegovom velikom uspehu svedoči i ogroman tiraž, u svetu je u 2013. godini kupljeno više od milion njegovih albuma. On je i ovogodišnji dobitnik nagrade Koncert godine.
Za mene je posebno bilo zanimljivo izvođenje repera Bekema (Black M), nekadašnjeg člana grupe Sexion d'assaut čiju smo pesmu Désolé svojevremeno obrađivali na času (u 8. razredu).
Najveći uspeh ove godine ostvarila je grupa Christine and the Queens sa najvećim brojem nominacija i nagradama za Najboljeg ženskog izvođača i Najbolji spot.
Nagradu za najboljeg muškog izvođača dobio je Žilien Dore (Julien Doré). Jilien je verovatno i najbolji predstavnik savremenih tendencija u francuskoj muzici, budući da se u njegovim pesmama čuje neverovatna kombinacija francuskog i engleskog jezika, a uticaj američkog pop-roka je očigledan.
Još jedna francuska grupa koja je dostigla veliku popularnost prošle godine, a čije pesme su na engleskom jeziku, je i ovogodišnji dobitnik nagrade za Najbolji rok album grupa The Do.
Naravno, potpuno očekivano nagradu Album-otkrovenje dobila je neverovatna Indila, francuska pevačica egipatskog porekla koja je na Muzičkim nagradama izvođenjem pesme Dernière danse izazvala ovacije publike.
Nagradu Scensko otkriće dobio je Bendžamin Klementajn (Benjamin Clementine) autor-kompozitor-izvođač koji je došao iz Velike Britanije i svoju muzičku karijeru započeo pevajući u metrou na liniji broj 2. Iako se sa poteškoćama izražava na francuskom jeziku, na dodeli Muzičkih nagrada zahvalio se Francuskoj što ga je prihvatila, prepoznala njegov talenat i što mu je dala priliku da ostvari svoje snove. Njegov talenat je izuzetan i neosporan, a usudiću se i reći da je on verovatno neko ko će mnogo pružiti u godinama koje dolaze.
Nagradu za Najbolji album francuske šansone sasvim očekivano dobio je album Derrière les mots čuvenog muzičkog dvojca Alain Souchon et Laurent Voulzy.
Najbolji album urbane muzike je Je suis en vie grupe Akhenaton, a najbolji album svetske muzike je Rivière noire istoimene grupe.
Najbolji album elektronske i dens muzike je Ghost Surfer misterioznog izvođača Cascadeur-a.
Najbolji album urbane muzike je Je suis en vie grupe Akhenaton, a najbolji album svetske muzike je Rivière noire istoimene grupe.
Najbolji album elektronske i dens muzike je Ghost Surfer misterioznog izvođača Cascadeur-a.
I na kraju nagrada za Originalnu pesmu otišla je u ruke Calogero-a za pesmu Un jour au mauvaise endroit.
Gledajući ovogodišnje dodele Muzičkih nagrada, nameće se nekoliko zaključaka.
Na prvom mestu, da je potpuno neopravdano jedna velika i značajna muzička produkcija, kao što je francuska, skrajnuta i da mi u Srbiji nismo baš u prilici (sem retkih i upornih zaljubljenika) da čujemo francuske muzičare. Da nema izuzetaka kao što su Zaz, Indila ili Stromae, verovatno bi jedino dostupno bila šablonski fabrikovana muzika MTV-a (što je ogromna šteta). Meni je posebno upala u oči (i u uši) činjenica da je na Muzičkim nagradama ogromna pažnja posvećena mladim, neafirmisanim umetnicima čije karijere tek počinju (kao što su: Féloche, Julien Doré, Indila, François and the Atlas mauntains, Vianney, Benjamin Clémentine) i da se oni podstiču da eksperimentišu i istražuju u svom muzičkom stvaralaštvu. Na francuskim muzičkim nagradama nema izštancovanih bojbendova, nema pesma napravljenih prema uvek istom oprobanom recepatu koji garantuje marketinški uspeh, nema repera milijardera koji pevaju o siromaštvu u getu. Predstavljeni su nam autentični autori sa svojim individualnim i raznovrstnim pristupima muzici, što je za svaku pohvalu.
Na drugom mestu, postala sam svesna i činjenice da su kao i naši i francuski muzičari pod uticajem globalnih muzičkih trendova i da je puno onih koji pevaju na engleskom ili pak vrlo uspešno kombinuju engleski sa francuskim jezikom. Možda je to stvar umetničke slobode, možda stvar želje da se uspe i van granica Francuske, a možda jednostavno to očekuje i sama francuska publika. Meni lično nije zasmetalo, budući da je jezik u muzuici ipak sekundaran.
Na kraju, primetetila sam da čuvene Zaz nije bilo ove godine ni među izvođačima ni među nominovanima, što je dokaz da se od stare slave ne može živeti. Vrlo prisutna je ipak bila Indila, sa svojim specifičnim načinom pevanja i mističnim senzibilitetom.
Za mene lično, najlepši deo večeri bio je nastup Feloša (Féloche) i njegovo izvođenje pesme El silbo. Uživajte!
Gledajući ovogodišnje dodele Muzičkih nagrada, nameće se nekoliko zaključaka.
Na prvom mestu, da je potpuno neopravdano jedna velika i značajna muzička produkcija, kao što je francuska, skrajnuta i da mi u Srbiji nismo baš u prilici (sem retkih i upornih zaljubljenika) da čujemo francuske muzičare. Da nema izuzetaka kao što su Zaz, Indila ili Stromae, verovatno bi jedino dostupno bila šablonski fabrikovana muzika MTV-a (što je ogromna šteta). Meni je posebno upala u oči (i u uši) činjenica da je na Muzičkim nagradama ogromna pažnja posvećena mladim, neafirmisanim umetnicima čije karijere tek počinju (kao što su: Féloche, Julien Doré, Indila, François and the Atlas mauntains, Vianney, Benjamin Clémentine) i da se oni podstiču da eksperimentišu i istražuju u svom muzičkom stvaralaštvu. Na francuskim muzičkim nagradama nema izštancovanih bojbendova, nema pesma napravljenih prema uvek istom oprobanom recepatu koji garantuje marketinški uspeh, nema repera milijardera koji pevaju o siromaštvu u getu. Predstavljeni su nam autentični autori sa svojim individualnim i raznovrstnim pristupima muzici, što je za svaku pohvalu.
Na drugom mestu, postala sam svesna i činjenice da su kao i naši i francuski muzičari pod uticajem globalnih muzičkih trendova i da je puno onih koji pevaju na engleskom ili pak vrlo uspešno kombinuju engleski sa francuskim jezikom. Možda je to stvar umetničke slobode, možda stvar želje da se uspe i van granica Francuske, a možda jednostavno to očekuje i sama francuska publika. Meni lično nije zasmetalo, budući da je jezik u muzuici ipak sekundaran.
Na kraju, primetetila sam da čuvene Zaz nije bilo ove godine ni među izvođačima ni među nominovanima, što je dokaz da se od stare slave ne može živeti. Vrlo prisutna je ipak bila Indila, sa svojim specifičnim načinom pevanja i mističnim senzibilitetom.
Za mene lično, najlepši deo večeri bio je nastup Feloša (Féloche) i njegovo izvođenje pesme El silbo. Uživajte!
Нема коментара:
Постави коментар