Praznik palačinki!

« La chandeleur »

Četrdeset dana posle Božića (le Noël), tačnije 2. februara Francuzi slave Kandelor (La Chandeleur) ili Dan palačinki (La fête des crêpes) !

Ovaj praznik objedinjava tri različite tradicije : keltsku, rimsku i hrišćansku. Stari Gali, jedno od keltskih plemena koje se smatra pretcima Francuza, slavili su 1. februara praznik Svetlosti (Imbolc) posvećen Svetoj Brigiti. Remljani su 15. februara slavili sličan praznik posvećen bogu Panu, božanstvu plodnosti. U Kandeloru se ove dve paganske tradicije ujedinjuju sa hrišćanskim praznikon Sretenja Gospodnjeg. Tačnije, 472. godine Papa Gelazije Prvi rešava da se paganski praznik zameni hrišćanskim praznikom Festum canelorum (La fête des Chandelles) tj. Danom Sveći ili Danom Svetlosti.

Tako sveće stupaju na scenu i predstavljaju simbol ovog praznika (pored palačinki naravno). Jedan od centralnih običaja jeste da se sveća kupljena u crkvi tog dana tamo zapali i zapaljena nosi do kuće, a zatim po završetku dana gasi i čava celu godini. Ova sveća ponovo se pali samo u slučaju neke velike muke (bolesti, gladi i sl.) kao svojevrsna zaštita za ukućane. Naravno sveća predstavlja Hrista koga je Bogorodica 40 dana po rođenju odnela u hram u kome ga Starac Simeon naziva « Stelošću Sveta ».

Odakle sada palačinke u celoj ovoj priči ? Kulturolozi i etnolozi smatraju da nisu palačinke slučajno izabrane kao poslastica za ovaj praznik. One po svom obliku i boji podsećaju na Sunce i tako se uklapaju u celu priču Praznika Svetlosti. Sa druge strane palačinke su stare 7000 godina i smatraju se prvobitnim hlebom (budući da su se tada pravile samo od vode i brašna, a njihova « slatka varijanta » koju mi sada pravimo je skorijeg datuma) pa je i njihov značaj u paganskoj tradiciji zato važan. Što se tiče Hrišćanstva, Pape su hodočasnicima i prosjacima na ovaj datum delile palačinke kao vrstu okrepljenja za jedne i čina milosrđa za druge.

Za palačinke vezana su i različita verovanja npr. : ko jede palačinke na ovaj dan imaće para cele godine, ako uspeš da pečeš i okrećeš palačinku desnom rukom dok u levoj držiš novčić imaćeš sreće cele godine, ko ne jede palačinke na ovaj dan propašće mu berba, devojke koje žele da te godine upoznaju idealnog mladoženju treba 6 puta uzastopno u vazduhu da okrenu palačinku, a da ona ne padne.

Sve u svemu predlažem da sutra navalimo na palačnike za svaki slučaj !

Ovaj praznik nije samo francuski i u mnogim zemljama se slavi uz puno različitih običaja : u Španiji,  u Italiji se slavi kao poslednji dan zime, u Austriji se drži na prozoru upaljena sveća da osvetli put pokojnicima.

Ovaj praznik slavimo i mi samo dve nedelje kasnije i kod nas se zove Sretenje. Francuzi Kandeloru slave 40 dana posle božića, tj. 2. februara (logično, budući da je po njihovom, gregorijanskom kalendaru, Božić pada 25. decembra), a Srbi slave isti praznik 15. februara (logično, budući da po našem crkvenom, julijanskom kalendaru, Božić pada 7. januara).

Radi se o potpuno istom hrišćanskom događaju koji se slavi i kod jednih i kod drugih: danu kada je Bogorodica prvi put odnela Hrista u hram i kada je On prvi put priznat kao Mesija od strane Svetog Simeona. Odatle i naziv Sretenje, tj. Susret Hrista i Svetog Simeona.

Za Srbe je ovo kao i za Francuze važan praznik i nije bez razloga baš na ovaj dan podignut Prvi srpski ustanak. Naravno i kod nas je veliki broj narodnih običaja i verovanja vezan za Sretenje: da se na ovaj dan medved budi iz zimskog sna, da se vrapci na ovaj dan venčavaju i da će se devojke udati za onakvog muškarca kakvog na ovaj dan prvog sretnu. Na Sretenje se daje i svojevrsna Narodna vremenska prognoza: ako medved na Sretenje ugleda svoju senku zanči da će zima još potrajati!

Mene lično, što ne zanči da sam u pravu, francuski običaj da se peče palačinka sa novčićem u sredini koji se čuva za sreću cele godine puno podseća na naš običaj stavljanja novčića u česnicu (doduše ne za Sretenje, već za Božić).

Posebno su mi zanimljive izreke koje postoje u francuskom jeziku vezane su za ovaj praznik i sve se tiču vremenske prognoze:

Quand le soleil, à la Chandeleur, dit lanterne quarante jours après il hiverne.

Quand Notre-Dame de la Chandeleur luit l'hiver de quarante jours s'ensuit.

Lorsqu'à la Chandeleur le temps persiste au beau, berger serre ton foin, fais paître ton troupeau.

Quand pour la Chandeleur le soleil est brillant, il fait plus froid après qu'avant.

À la Chandeleur verdure, à Pâques neige forte et dure.

Dakle, može se zaključiti da ako 2. februar bude sunčan dan zima će sigurno potrajati, kako kažu i do Uskrsa!

Za one koji žele stvarno da proslave 2. februara predlažem palačinke na francuski načun:

 Bon appétit!